U katedrali jedne teške noći
Uđoh tiho i priđoh oltaru
Sa zvonika jecahu zvona stara
Htio sam duši molitvom pomoći
Kad tamo pri tamnom visokom odru
Jedna žena gledaše u daljinu
Tri su joj boje ovile haljinu
Prepoznah crvenu, bijelu i modru
I reče mi tiho, moli se sinko
Nad nama pletu neke čudne niti
Hrvat je opet teško biti
A. G. Matoš
"Tko god ne ljubi dušu svog naroda i ne radi u svom
zvanju da se narod Istini, Pravdi i Ljubavi privikne, ne ljubi svoj
narod!"
